Poljoprivreda je sektor za koji EU izdvaja skoro najviše sredstava iz svojih fondova. U BiH to je grana koja je praktično na margini interesovanja politike.
Značaj ruralnog razvoja i reformi koje BiH treba slijediti na putu ka EU promovišu uglavnom stranci, koji po ko zna koji put otvaraju oči bh. političarima. Ako nema zakona, uspostavljenih standarda i procedura, u ovo doba naredne godine BiH neće moći u EU izvesti gotovo ništa.
Inicijativa Građani za Evropu u saradnji sa Evropskom komisijom i ambasadom Švedske u BiH organizovali su javnu sesiju o poljoprivredi i ruralnom razvoju i reformama koje BiH treba uraditi na putu ka EU. Slična rasprava održana je i prije godinu dana, ali od tada do danas ništa se nije promijenilo. Predstavnici nevladinog sektora kažu kako političari u BiH ne shvataju važnost ruralnog razvoja BiH.
Iako će se iduće godine Bosna i Hercegovina graničiti sa Evropskom unijom, nije ispunila ni jedan uslov koji je Evropska unija pred nju postavila kako bi mogla svoje proizvode i dalje izvoziti susjedima i nekim zemljama EU. Iako su poljoprivredni potencijali minimalno iskorišteni, vlast nema sluha za ruralni razvoj, ocjenjuje Sanela Klarić, tematski stručnjak Inicijative Građani za Evropu za ruralni razvoj, prenosi Radio Slobodna Evropa.
„Zakoni ne postoje, ali je jako interesantno da – iako zakoni ne postoje, iako poljoprivrednici, a i ljudi koji žive u ruralnim sredinama, nemaju podršku državnih ili entitetskih struktura, oni uspijevaju nekako da se snalaze. Njihovi proizvodi, recimo organska proizvodnja, nema apsolutno nikakve strukture ni zakone, a mi smo prošle godine imali preko tri i po milijarde izvoza organske hrane. To će biti zaustavljeno. Ogroman novac je potrošen za tehničku pomoć Bosni i Hercegovini da se pripremi i da formira sve ove strukture i da odogovori na ove zahtjeve. Izgrađeni su ogromni kapaciteti u institucijama, kako na državnom, tako na entitetskim i lokalnim nivoima. Ljudi su spremni, novac je uzalud potrošen jer nema rezultata“, kaže Klarić.
Evropska unija izdvaja gotovo 40 posto budžeta Unije za poticaje poljoprivredi. Zemlje u okruženju od tri do deset puta više od BiH. To najbolje ilustruje kakav je odnos bh. vlasti spram građana koji se bave poljoprivredom, kaže Aleksandar Milanović, tematski stručnjak za poljoprivredu.
„Par godina imamo situaciju da su ta izdvajanja ispod pet procenata za podsticaje, što poljoprivrednoj proizvodnji kakva je naša, ne može dati neke značajnije rezultate. Prilika koja se pruža nama jeste da naši poljoprivredni proizvođači mogu doći u situaciju da koriste sredstva Evropskih fondova. Međutim, onda se vraćamo na te obaveze na putu evropskih integracija“, naglašava Milanović.
Ukoliko ovakvo stanje ostane, bh. poljoprivrednici će ulaskom Hrvatske u EU izgubiti tržište i neće moći više izvoziti gotovo niti jedan proizvod.
”Govorim o proizvodima koji variraju od jaja do mlijeka, mliječnih proizvoda, mesa. Sva rasprava u Bosni i Hercegovini je svedena na to sa koliko će tačaka fitosanitarna kontrola biti uspostavljena kako bi se omogućio izvoz. To je pogrešan pravac – jer za izvoz čega to pravite, tri kutije ribe? Za sada, jedino što BiH može izvesti u Evropsku uniju, a da ispunjava neophodnu akreditacijsku proceduru jeste određena količina ribe koja je i ispod kvote. Svim drugim proizvodima izvoz neće biti dozvoljen. Nije pitanje hoćete li imati dvije, tri, pet ili 25 stanica kontrole već koliko proizvoda ćete moći izvesti. Sada je odgovor da će 30. juna 2013. godine Bosna i Hercegovina moći izvoziti samo ribu”, pojašnjava zamjenik šefa delegacije Evropske unije u BiH Renzo Daviddi.
Iz Evropske unije poručuju da je krajnje vrijeme da se bh.vlasti prihvate posla. U protivnom, ne mogu se nadati ni novčanoj pomoći od EU za ispunjenje standarda koji su stavljeni pred Bosnu i Hercegovinu.
(VisokoIN)
