U septembru 2010. Vrhovni sud FBiH potvrdio je presudu Kantonalnog suda u Sarajevu i osudio Muhameda Alija Gašija na 17 godina zatvora jer je bio vođa organizirane kriminalne grupe koja je počinila više krivičnih djela u periodu od 2004. do 2008. među kojima su i pokušaj ubistva, nelegalno posjedovanje oružja, protivpravno zauzimanje nekretnina od općeg značaja… sve “u cilju zaštite djelovanja zločinačkog udruženja, a radi omogućavanja nesmetanog djelovanja i eliminacije neprijatelja udruženja”. U svemu tome “uloge organizatora i članova bile su podijeljene i razgraničene pa je Muhamed Ali Gaši imao nadređen položaj unutar grupe”.
Na tajnom zadatku Prije ovog procesa Gaši je hapšen zbog sumnji da je učestvovao u ubistvu Ramiza Delalića, a s njim je tada sumnjičen i Naser Keljmendi, no nakon toga sva istraga oko Delalićevog ubistva je usmjerena na Gašija i posljednja tačka optužnice teretila ga je upravo za Delalićevo ubistvo. To je jedina tačka optužnice koja nije okazana na sudu. S novim detaljima iz slučaja Turković pojavljuju se informacije da je Keljmendi uspio sve dokaze “posušiti” zahvaljujući svom prijatelju Fahrudinu Radončiću koji mu je organizirao sastanke s nekim ključnim ljudima koji su vodili istragu oko Delalićevog ubistva. Očito svjestan da je žrtvovan u igri sa puno većim ulozima Gaši o ovome nikad nije progovorio i poslušno je otišao na izdržavanje kazne u Zenicu.
U maju 2009. Kantonalni sud u Sarajevu osudio je Anđelka Veljančića (Vrhovni sud je u oktobru potvrdio ovu presudu) na deset godina zatvora zbog pljačke Privredne banke u Sarajevu kada je odneseno više od dva miliona eura. Bila je to najveća ikad izvedena pljačka u Sarajevu. Veljančić je “pao” zbog DNK koji je pronađen na mjestu pljačke, a kasnijom analizom je dokazano njegovo učešće.
Prije ovog postupka Veljančiću je suđeno u RS-u pod optužbom da je iznudio 360 maraka od Nemanje Šotre i Dražena Rajića. Iako ga je prvostepeni sud osudio na zatvorsku kaznu, Vrhovni sud RS-a ga je oslobodio. Veljančić je tada u sudnici rekao: “Časni sude, ovo je montiran proces i nemojte mi suditi za raznoraznu ’klošariju’, mene terete za mnogo teža krivična djela i pljačku preko dva miliona eura, čeka me 30 godina robije, a vi ste mi montirali proces zbog 360 maraka. U vreme kad se ovo dogodilo ja i Miljanović smo bili u Lukavici kod mog kuma Darka Eleza. Ne igrajte se sa mnom, jer ko se mene uhvati, neće zanoćiti. Kad treba Miloradu Dodiku spasiti život, onda mene zovu. Zar treba da ubijem trudnicu pa da me oslobodite? Dokazujte ko je ubio Milana Vukelića, okanite se mene, jer me svakako čeka robija. Nemojte da upetljavam Vladu RS i razne opasne ljude, jer vi ne znate ko sam ja. Kad-tad ću dokazati ko su neki ljudi. Pa ne može svako da mi skače za vrat… Ja sam pomogao da se reši ubistvo kik-boksera Bobana Ilića iz Bijeljine, Ljubiše Savića Mauzera. Jebo vam SDS, mater!” Nakon izricanja presude sarajevskog suda Veljančić je prebačen u zenički zatvor na izdržavanje kazne.
Anđelko Veljančić za Dane tvrdi da neće nasjesti na politiku službi i “kartu da se tamo svi kriminalci pobiju” te da neće dozvoliti da ga “roknu kao Ramiza”. U Beogradu se u određenim krugovima govori da su Veljančić i Elez radili za tajne službe za posebne namjene i bili u “timu za eliminaciju po potrebi uz nadzor agenta rezidenta”.
Kineski meci: ća-tu “Želim da kažem da sam ’98. i ’99. slušao kineske metke ća-tu po Kosovu i Metohiji i mnogo drugova mi je na rukama umrlo. Napominjem, drugovi su bili i Muslimani, i Grci, i Česi, i Srbi i mnogi drugi. Sada je za mene ganjanje sa Gašijem ’školica’ u odnosu na ratove na 30 stepeni po Rugovi. Plašim se da se ne desi što se desilo Zokiju Đinđiću. Nema potrebe za ’prikrivanjem’ profesionalaca u MUP-ovima jer su velika prijetnja za društvo. Verujte da znate kako dobiju krila uz podršku kriminalaca, vi bi ih golim rukama rastrgli. To su prodane duše koje za 5 – 10.000 KM dete prodaju”, ispričao je Veljančić za Dane.
Veljančić tvrdi da je u ubistvo Ramiza Delalića bio uključen Muhamed Ali Gaši (što nam je prošle sedmice potvrđeno i u Beogradu), da je ubistvo izvršio Strahinja Rašeta dok mu je Mitić čuvao leđa. Dalje priča: “Milana Mitića upoznao sam preko mog druga Dalibora Ristića zvanog Dabe. Trebali su ubiti Darka Eleza i mene pa smo ih prekomandovali u jedinu i pravu jedinicu Delte i dok su bili kod nas bili su ko tambure. Čim su otišli, to je varanje, klempanje. Rašeta je Ćelu ubio iz improviziranog prostora, s leđa rafalom, i ovjerio ga koltom u sljepočnicu. Zna se i u čijem stanu su spavali u Sarajevu. Oni nisu samo zbog Ramiza došli u Sarajevo. Gaši im je obećao da će im za dug koji im je dugovao namestiti jednog kriminalca koji je ubijen kasnije. Ramiz je tu noć kad je ubijen trebao otići iz BiH i niko sem njega, jedne žene i jednog državnog uposlenika nije znao za to.”
Kasnije je Rašeta nastradao u Beogradu prilikom postavljanja eksploziva pod džip – Milana Mitića. No, Veljančić tvrdi: “Rašeta je brutalno ubijen, nije se ubio. Strahinja je preživeo 3-4 atentata i nikako sebi ne bi dozvolio da napravi takvu grešku (zvanično je saopćeno da je postavljao eksplozivnu napravu koja se aktivira na toplotu, a kako je motor džipa nedavno radio, aktivirala se…). Trebao je biti ubijen i Mitić. Da je vani (trenutno je u zatvoru, prim. aut.) ubili bi ga k’o kera. Neka kažu agenti kome je Mitić u Užicu u zatvoru sve ispričao. Postoje osobe koje će doći i sve ispričati o ubistvu Ramiza, imaju snimak, oružje, sve, samo što će tada 40-tak ljudi biti pohapšeno. Svako ko slaže priču da je Laki to uradio indirektno je uključen u Ćelino ubistvo. Jedina istina je da ga je ubio Strahinja. I to nije znao koga ubija. Rečeno mu je da je to neki lokalni šibadžija.”
O informacijama koje iznosi Veljančić kaže: “Sedio sam sa Strahinjom i Mitićem i znam šta mi je i kako rečeno. Gaši je iza ubistva Ramiza. Što da ja Gašija simpatišem, što mi psuje srpsku majku, hvali se Škobama i Đokom… Nije on svestan da psuje i laje na ljude koji mu životom upravljaju. Jezik ga je na kraju i doveo na robiju. Treba da zna Gaši da to što pojedinci iz Uprave KPZ šuruju sa njim i unose mu telefon na sat-dva i odaju informacije koje ne smeju, treba da zna da veliki tim ljudi radi na slučaju Gaši.”
Reagiranje na pisanje Avaza
Koje, bre, crne ševe?
“Ne zanimaju me ljudi poput Zijada Turkovica i Ždrale, jer sam i sam u zatvoru i prvenstveno vam se obraćam zbog članka u Avazu od 24. 1. 2012. u vezi Ramizovog ubistva. Tu priču mogu da pričaju maloj deci, koje bre crne ševe. Neka se već jednom izjasne ti agenti i naprave paralelu izmedju izvršioca i nalogodavca. Bakir Izetbegovic nema veze sa ubistvom Ćele Ramiza. Ubrzo će sve da se vidi, postoji snimak ubistva.”
(VisokoIN/Dani)
