U BiH najveći rast zaposlenih u državnoj upravi

Od izbijanja svjetske ekonomske krize 2008. godine, ukupan broj zaposlenih u preduzećima najviše je smanjen u Hrvatskoj i Sloveniji, za kojima slijedi Srbija, a zatim i ostale zemlje u regionu, navedeno je u analizi koju je uradio ekonomski analitičar Miroslav Zdravković.

Poređenje broja zaposlenih pokazuju da su najteže pogođene krizom bile Slovenija i Hrvatska, a najmanje Crna Gora i Makedonija.

Ukupan broj zaposlenih u preduzećima najviše je smanjen u Hrvatskoj – pad za 9,9 odsto, mada u slučaju te države postoji sezonski efekat jer je najmanje zaposlenih u ugostiteljstvu na kraju godine, u Sloveniji, za 9,2 odsto, Srbiji za 6,4 odsto, Crnoj Gori 3,1 odsto, a najmanje u Bosni i Hercegovini (BiH) 2,6 odsto, navedeno je u analizi koju je Zdravković dostavio Tanjugu.

Zbirni broj zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju jedino je smanjen u Crnoj Gori, za 2,5 odsto, dok je najviše povećan u BiH za 7,7 odsto.

U Srbiji su ova tri sektora zajedno imali rast broja zaposlenih za 3,1 odsto, u Hrvatskoj je on izneo 3,7 odsto, a u Sloveniji pet odsto.

Zaposlenost van ove tri djelatnosti najviše je smanjena u Hrvatskoj (13,9 odsto), zatim u Sloveniji (12,8 odsto), Srbiji (9,6 odsto), BiH (5,8 odsto), a najmanje u Crnoj Gori (3,4 odsto).

Broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji je najviše smanjen u Srbiji (18 odsto), Hrvatskoj (17,7 odsto) i Sloveniji (17,1 odsto), dok je u BiH ono iznosio 9,8 odsto.

Crna Gora ima najmanji udio u ukupnoj zaposlenosti radnika u prerađivačkoj industriji, a kada se ona isključi ostali sektori su ostvarili rast broja zaposlenih za 3,7 odsto.

Najveći pad broja zaposlenih u građevinarstvu imala je Slovenija (35,8 odsto), praćena Hrvatskom (20,4 odsto), Srbijom (16,6 odsto), BiH (14,4 odsto), dok je u Crnoj Gori pad bio najmanji (10,8 odsto).

Najveći rast prosječne zarade imala je Crna Gora (12,8 odsto), praćena Slovenijom (10,4 odsto), Srbijom (osam odsto) i BiH (6,8 odsto), dok je u Hrvatskoj povećanje iznosilo 0,1 odsto.

Najveći rast prosječne zarade, bez tri djelatnosti, imala je Crna Gora (13,7 odsto), praćena Slovenijom (11,7 odsto) i Srbijom (11,3 odsto), BiH je imala rast od 7,1 odsto, a Hrvatska 0,8 odsto.

Srbija ima u decembru uvijek najveće zarade, tako da je uzimanje bilo kog drugog mjeseca svrstava uz Hrvatsku po stagnaciji zarada.

Fond isplaćenih zarada povećan je u Crnoj Gori za 9,3 odsto u BiH za 4,1 odsto, Srbiji za 1,5 odsto, Sloveniji za 0,3 odsto, dok je u Hrvatskoj smanjen za 9,1 odsto.

Zbirni fond zarada u upravi, zdravstvu i obrazovanju najviše je povećan u BiH (11,4 odsto), Sloveniji (9,2 odsto), Crnoj Gori (7,6 odsto), Srbiji (3,8 odsto), a najmanje u Hrvatskoj (3,2 odsto).

Ostali sektori, u slučaju izuzimanja uprave, obrazovanja i zdravstva imali su rast fonda zarada u Crnoj Gori (9,9 odsto), BiH (plus jedan odsto), i Srbiji (plus 0,5 odsto), dok je smanjenje zabilježeno u Sloveniji (2,6 odsto) i Hrvatskoj (13,2 odsto).

(VisokoIN/Fena)